Чардак и Јасиковача, приградска суседна српска насеља општинског центра и града Дервента које су хрватско-муслиманске снаге, тзв. Армије БиХ опколиле и почеле да нападају и гранатирају 15-16. априла 1992. У акцији је учествовало неколико стотина Хрвата и муслимана, углавном добровољаца, припадника тзв. Армије БиХ из ове и суседних општина, уз снажну подршку тешког наоружања које су из Хрватске довезли припадници регуларних оружаних снага некадашње југословенске републике.
Дана 24. априла опкољене мештане посетили су представници Међународне заједице који су “посредовали”, али, на жалост, нису онемогућили нападаче да остваре своје намере. У наредна два дана, 25-26. априла неколико група жена и деце преко реке Укрине успело да се спасе и пређе на српску територију. Па и поред тога велики број мештана је убијен или завршио у логорима за Србе који су отворени на више места у општини: у просторијама бившег Дома ЈНА, касарни Рабић, насељу Поље (кућа Јозе Јураковић) и основној школи у хрватском селу Пољарима.
У току окупације која је трајала до Видовдана и пробоја спасоносног коридора и ослобађања овог дела Посавине, у самом граду, поготову у периферним насељима Чардак и Јасиковача, убијено више десетина особа српске националности. Многе жртве су масакриране и спаљене у својим кућама.
Ексхумација страдалника је извршена у масовној гробници на гробљу у Модрану 18. децембра и у заједничкој гробници насеља Чардак између 21. и 23. децембра 1992. године. У току више од два месеца окупације српска покретна имовина је опљачкана, а непокретна имовина спаљена и разорена. За то време у Дервенти је уништен православни храм Успење Пресвете Богородице из 1885. године и Парохијски дом. Дервента је у току оружаних сукоба и окупације, вероватно најразоренији град на просторима некадашње Југославије.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!