Епархија рашко-призренска у егзилу узела је учешћа на 67. Београдском сајму књига. Другу годину за редом епархија представља своја издања која објављује у оквиру издавачке делатности Задужбине Нова Никеја чији је оснивач блаженопочивши епископ Артемије. Пред читалачку публику изашли смо са преко педесет својих наслова које је објавили у протеклих десетак година. У односу на прошли сајам, наш штанд је био богатији за три нова наслова. Звучи скромно али узевши у обзир околности у којима дела и снагу коју има епархија то и није тако мали успех, а поредећи се са другим епархијама и православним издавачима ми припадамо самом врху, и по броју наслова и по броју новитета. Колико год да је разочаравајућа чињеница да многе епархије и манастири нису искористили прилику коју сајам пружа, да допру до већег броја читалаца, пре свега до оних који нису оцрковљени, толико ако не и више доноси разочарења оно што су многи од православних излагача на сајму књига понудили – од великог броја лековитих тинктура и крема које лече все и всја, преко ракија и осталих напитака све до незаобилазних бројаница, керамичких рукотворина, „православне бижутерије“ и разних украса који ће оплеменити ваш дом. Нашла се по нека књига и код оваквих излагача али оне су биле у другом плану – зна се шта је прече? Ипак, хвала Богу, Срби су вољни да читају верску литературу. У прилог томе говори и податак да је за девет дана сајма само на нашем штанду продато преко 650 књига и брошура, а тај број би био и већи да је куповна моћ читалаца већа.
Радује нас и подршка од многих верника који не посећују манастире наше епархије нити су икад били на нашим богослужењима али препознају исправност нашег пута. Како то обично бива, ниједно богоугодно дело, па ни ово наше мисионарење није могло да прође без искушења. Први сајамски дани, од суботе до среде, протекли су мирно, али у среду и четвртак, без икаквог повода са наше стране, узбуркали су се неки духови на сајму. Наиме, управа Сајма је од нас тражила да из натписа „Задужбина Нова Никеја, Епархија рашко-призренска у егзилу“ уклонимо овај други део – Епархија рашко-призренска у егзилу. Из разговора са особљем из управе Сајма већ смо наслутили да се то дешава по интервенцији „с више“ јер је исти тај назив био и на претходном сајму и нико није тражио да га уклонимо. По нашем одбијању да то урадимо сами, како су нам рекли неки добро информисани и према нама добронамерно настројени људи, уследиле су детаљне провере разних врста и од стране разних институција, те како нису могли да нам нађу никакав правни пропуст управа Сајма је одлучила да своје деловање ограничи на замену натписа. Како би избегли шири публицитет замена натписа је обављена ујутру, пре него што излагачи дођу на сајам. Не желећи да даље улазимо у сукоб са управом Сајма, ми се нисмо жалили на одлуку управе, већ смо поставили натпис „Епархија рашко-призренска у егзилу“, крупним словима, на унутрашњој страни штанда коју свако од излагача уређује по свом нахођењу. Није се навршило ни тридесет минута од како смо поставили овај натпис за штандом се појављује једна, по свему судећи, женска особа која је у врлом кратком времену изрекла много тога, чак и претње, одбијајући да каже оно што основно васпитање налаже – име и презиме. Убрзо после њеног хистеричног наступа и одласка појавио се службеник Сајма са захтевом да се натпис уклони. Ни његовом захтеву нисмо могли удовољити јер у питању је идентитет а такође смо става да ниједна секуларна институција, па ни Сајам, не треба да се меша у унутрашња црквена питања. Сматрамо да смо оваквим држањем сачували не само свој образ већ и образ Сајма, чувајући га од спољашњих утицаја, на чему би требало, да је среће, Авро Осмајлић, директор Сектора комерцијалних послова Београдског сајма, да нам захвали а не да нам преко телефона прети како нам следеће године неће дозволити да излажемо на сајму књига. Ми смо му ипак захвални што нам је у афекту открио ко стоји иза ове оркестриране хајке на Задужбину Нова Никеја. Два имена свима позната, епископ Теодосије и архимандрит Сава Јањић. Двојац који се скоро две деценије труди да денунцира име и дело свог духовног оца како би тиме прикрили своја непочинства. Што важи за сваког то важи и за њих, како су сејали тако ће и пожњети.
Ми пак посејасмо у славу Божју више стотина горушичиних зрна свесни да ће нека од њих птице небеске позобати, нека ће се од сунца осушити, опет нека ће трње угушити али она која падну на добро тле, верујемо речи Господњој, доносиће род „једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет“ а надамо се да ће нам Господ и овај наш мали труд на Његовој њиви у велики урачунати.
Протосинђел Дамјан
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!