Од 11.177 Дубровчана, српски језик је крајем 19. века говорило чак 9.713 житеља некада славне републике. Нема нигде Хрвата, нити ”хрватског језика”.
У литургијским и књижевним текстовима, као и споменицима, српска азбука је била у употреби, у Дубровнику.
У делу „Дубровчани су Срби“ од Луко Зоре (1846—1906), наводи се да су становници Дубровника, српског порекла, односно Срби.
У делу „Дубровачка књижевност“ од Ивана Стојановића (1829—1900), наводи се да је дело издато од стране Српске дубровачке академске омладине. Иво Стојановић био је католички свештеник и познати дубровачки Србин који се супроставио хрватизацији Срба у Дубровнику и Далмацији.
У Дубровнику постоји средњовековни православни иконопис фресака у српско-ромејском стилу, који вековима одолевају времену, у данашњем фрањевачком манастиру Мале браће и, у цркви Преображења Христовог у Дубровнику.
Кликните на линк да видите оригинални документ: Дубровник, статистика из 1890.
Текст преузет са Фејсбука.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!