Пише: Татјана Стојановић
аутор публикације Украина.ру
Српски редитељ Емир Кустурица је 31. октобра у једној од главних књижара руске престонице, у Кући књиге на Арбату, представио свој аутобиографски роман-есеј посвећен свом пријатељу, немачком писцу Петеру Хандкеу.
Пред пуном салом гледалаца, редитељ је одговарао на питања о геополитици, будућности Сједињених Држава, његовој креативности, перцепцији времена, Богу и да ли уметник треба да буде гладан.
Дан уочи московског догађаја, на страницама најауторитативнијег српског листа „Политика” у рубрици „Поглед” појавила се још једна публикација у оквиру полемике коју су у српском друштву изазвали низ изузетно искрених текстова Емира Кустурице, посвећени горућим питањима српске стварности.
Све је почело есејем који је Кустурица објавио на порталу Искра 10. августа, у јеку народних протеста против ископавања руде литијума у Србији. Српске власти су реализацију овог пројекта повериле мултинационалној компанији Рио Тинто, познатој по небризи за животну средину и здравље становништва земаља у којима њени пројекти послују.
Како је тада приметио Кустурица, питање ископавања руде литијума у Србији је прешло из политичке сфере у егзистенцијалну. Он је бранио право сваког грађанина земље да дигне глас против овог пројекта, јер постоји оправдана бојазан да ће експлоатација литијума већи део Србије претворити из зелене, плодне земље у пустињу.
Редитељ је позвао да људе који су се побунили против рударења литијума доживљавају не као инструмент у рукама опозиције за извођење још једне обојене револуције, већ као свог савезника који је остао без заштите.
Према његовим речима, народ се не може идентификовати као непријатељ сопствене државе. У овом случају људи осећају да губе све, а онај ко се тако осећа „повећава своју разорну моћ“, сматра редитељ.
„Знамо шта ова маса ради из наше несрећне и величанствене прошлости“, рекао је Емир Кустурица.
Чланак је изазвао велики одјек у друштву – веровало се да је редитељ стао на страну народа у сукобу који је избио између власти и становништва око пројекта Рио Тинто. Ово је постало разлог за критике провладиних медија.
Следећи Кустуричин текст, који је изазвао још жучнију дискусију у друштву, посвећен је „креативности” власника канала Пинк Жељка Митровића. Од 1994. године, када је канал почео да емитује, до данас, Пинк ТВ је постао један од најутицајнијих медијских забавних пројеката у југоисточној Европи.
Жељко Митровић је први у Србији приказао ријалити на екрану. У великој мери захваљујући овом жанру, изградио је своје медијско царство. Временом су се у српском друштву појавила бројна питања везана за њихову етичку и вредносну компоненту у вези са овом врстом емитовања. Питање забране оваквог емитовања је више пута постављано, али овај јавни захтев још није задовољен.
Недавно је Жељко Митровић у Београду купио зграду некадашњег биоскопа Одеон и преуредио је у позориште. Премијерно извођење на новој сцени у Београду била је представа „Лу”, названа по главном јунаку – принцу таме „Луциферу”. У најави за позоришну представу стоји да је то „прича о љубави, али и о вечитој борби добра и зла“.
Управо је овај перформанс наишао на критику познатог филмског редитеља. Кустурици се није допао начин на који се Митровић у свом сценском наступу осврнуо на идеју Бога. Ову слику на сцени испробава и сам Жељко Митровић, познат по надимку „Жекс”. На пример, користи специјалне ефекте да га прикаже како хода по води, приметио је Кустурица.
„То значи да он не прихвата идеју да је Исус Христос ходао по мору ван домена религије или религиозне културе – он сам хода по мору, Деда Мраз је тај који има побожан глас атрибуте Бога преузима Жекс, који се опире гравитацији, Жекс живи ван гравитације“, нагласио је редитељ.
Кустурица је у свом материјалу навео све последице које су произашле из систематског утицаја телевизијског канала Жељка Митровића на српско друштво, укључујући општу деградацију људске суштине и деконструкцију традиционалног система вредности на коме је почивао српски национални идентитет.
Кустуричин чланак је поново објавио велики број српских портала, прочитао га је велики број корисника интернета, јер је врло јасно одражавао њихов став према феномену Жељка Митровића. Али то није пријало ни самом медијском тајкуну, чија је телевизијска империја један од стубова на којима почива актуелни српски режим.
Кустурица је добио налет „разоткривајућих” публикација и коментара стручњака блиских владајућој странци, а уместо одговора, Митровић је сам монтирао прилично неспретан видео помоћу вештачке интелигенције, у којем редитељ наводно даје интервју у којем се критикује. Прогон Кустурице достигао је тачку да се на друштвеним мрежама појавила објава са „надгробним спомеником“ славног кинематографа, у којој је година смрти наведена као 2027. – година када би у Србији требало да почне да ради рудник литијума Рио Тинто.
Пажњи његових критичара нису промакле ни Кустуричине везе са Русијом. Колумниста Политике, професор социологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду Владимир Вулетић, у тексту од 30. октобра, у полушаљивом, полуироничном тону пише да је Кустурица почео да критикује Жељка Митровића чим се вратио “са службеног пута у Русију“ (наслов Кустуричиног филма је „Отац на службеном путу.“ – Ред.).
Стога, иронизира аутор, могло би се помислити да су сву ову критику активности вољеног режисера режимске телевизије славног редитеља инспирисали Руси. „Шта треба Кремљу?“ — пита Вулетић. Да би од Кустурице направио новог лидера проруске опозиције, аутор исмијава или режисера, или Кремљ, или оне који би у уметнику могли да виде националног лидера.
„Када су Руси видели да на страни опозиције нема ниједног нормалног и некомпромитованог лидера, одлучили су да уведу свог човека. Он је не само утицајан, већ и славан, а обезглављеним мрзитељима сваки нови лидер би био користан актуелних власти“, написао је Вулетић, подсетивши да Кустурица већ ужива подршку русофилске опозиције, а сада би требало да га подржи и прозападни српски опозициони блок.
Зашто кампања против Кустурице у српском медијском простору никада неће престати? Да ли се српске власти заиста плаше сценарија који је на ироничан начин описао колумниста једног утицајног српског листа?
Према речима српског историчара књижевности, професора Филолошког факултета Универзитета у Београду и бившег генералног директора листа Политика Мила Ломпара, кампања против Емира Кустурице диктирана је жељом власти да се одупре свакоме ко им омета намеру да реализовати пројекат Рио Тинто.
„Председник Србије Александар Вучић, вођен или својим или неким другим интересом, очигледно не може да не спроведе овај пројекат. То је све. Кустурица се раније противио експлоатацији никла у Србији. Он је тада јавно говорио о томе, а тадашња власт коју је водио Војислав Коштуница одбио је британску компанију која је затражила дозволу за развој никла на западу земље“, рекао је Ломпар у интервјуу за Украине.ру.
Тада се Кустрица нашао на удару јер је дигао глас против намерног упрошћавања цивилизацијских стандарда, наставио је Ломпар. Поента овог процеса је да само тако јавност може да зажмури пред беспоговорним испуњавањем интереса колективног Запада, односно Сједињених Држава, појаснио је експерт.
„Кустурица се побунио против банализације јавне сцене којом се Митровић бави. Заправо, побунио се против намере да се јавни простор преправи водећи рачуна о америчким интересима. Међу њима предаја Косова и Метохије, претварање државе у америчку колонију и промену војног и политичког положаја Србије у односу на Русију“, напоменуо је Ломпар.
Према његовим речима, низ напада на Кустурицу на друштвеним мрежама и медијима јасно је показао праву природу српског режима, који не толерише било какве изјаве које се разликују од сопственог става, без обзира да ли долазе од прозападних или про-руске јавне личности, нагласио је Ломпар.
„Многе јавне личности су већ на својој кожи осетиле одмазду српских власти, али у случају Кустурице то је веома приметно, јер је реч о личности која је позната у светским размерама“, рекао је Мило Ломпар.
Ако се српске власти заиста плаше да би понос нације, светски познати редитељ Емир Кустурица, захваљујући свом ауторитету и про-русизму, могао да постане нови духовни, а могуће и политички вођа нације, треба да престану са прогоном. Иначе, својим рукама могу да створе некога кога не би волели да сада у српском друштву, растрзаном противречностима, створе – опозиционог лидера способног да инспирише масе.
С друге стране, велико је питање да ли Кустурица себе види у улози таквог лидера. Током представљања своје књиге у Москви, на питање дописника Украина.ру да ли уметник може да стоји по страни док његов народ виче од бола, Емир Кустурица је гласно и самоуверено одговорио: „Може!”
Заиста, у свету уметности уметник има право на имунитет. Али уметник кога његов народ бира за свог духовног вођу, хтео он то или не, не може да стоји по страни док његов народ вришти од бола. Не зна се какву би улогу окушао сам Кустурица. Он то није детаљније образлагао.
Извор: Украина.ру (Текст са руског превео админ Косовске Истине)
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!