Данас, 3. новембра, навршава се десет година од првих одржаних сепаратистичких квази-избора на северу КиМ.
Све до тада у четири општине на северу покрајине; Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток, на овом простору одржавали су се искључиво избори које је расписивала Република Србија. Те године, избори које расписује Скупштина Србије за представника локалне власти по први пут нису расписани за простор Косова и Метохије!
Бриселски споразум је парафирао Ивица Дачић заједно са вођом терористичке “УЧК” Хашимом Тачијем чиме је по први пут представник државе Србије својевољно ставио потпис на документ који се издају Косово и Метохија. Експресно су уследила гашења српских општина на целој терирорији КиМ, а до тада слободне четири општине на северу покрајине такође су угашене и сведене на ниво “привремених органа”.
Александар Вучић је тада основао сепаратистичку “Српску листу” као свју продужену руку на КиМ која је до данас остала посвећена циљу са којим је и основана. Поред свеукупне велеиздаје, насиља који шиптарски терористи пресвучени у нове униформе чине над Србима, прогона и онемогућавања живота па чак и после погибије неколицине Срба, “Српска листа” у свему даје легитимитет сепаратистичким органима чиме директно, по налогу Александра Вучића, заокружује шиптарску квази-државу на КиМ.
До организовања првих сепаратистичких квази-избора на КиМ, они су се одржавали само на територији јужно од Ибра. Тако је било јасно да сепаратисти не контролишу читаву територију Косова и Метохије а предуслов “независности” и “суверености” једне земље јесте управо да контролишу читаву своју територију и да на њој има ефективну власт.
Народ је жестоко бојкотовао те сепаратистичке изборе али су, по налогу Александра Вучића, насиље над Србима са циљем да их натерају да учествују на тим лажним изборима, вршиле јединице Жандармерије, специјалних јединици “Кобре” а у неколико наврата употребљене су и криминалне групе под контролом режима.
Медијска сатанизација Срба започета је серијалом тадашње Б92 под називом “Патриотска пљачка” аутора Бранкице Станковић. Њен посао је био да криминализује Србе са севера покрајине како не би имали подршку за одбрану Косова и Метохије. То се и догодило. Док је у медијима приказиван и редовно помињан овај серијал, који је иначе показао једино да новац намењен за Косово и Метохију заправо никада није ни стизао до оних којима је намењен већ је завршавао у Београду, у народу се рађала мржња према својим оклеветаним сународницима на КиМ.
Ово се догодило по истом рецепту по коме је без кривице протеран и владика Артемије са Косова и Метохије 2010. године а чији прогон је најавио официр КФОР-а на састанку у њиховом штабу у Приштини. Након мање од годину дана након прогона вл. Артемија започети су Бриселски преговори за које видимо докле су нас довели.
За то време су поменуте службе режима Србима на КиМ претиле, шамарале, пребијале их, подметале експлозив под прозором, палиле аутомобиле…
На дан шиптарских квази-избора на северу КиМ, геодетски завод Србије забележио је више десетина земљотреса сви са епицентром у околини од којих су два била јача имала епицентар у самој Самодрежи у којој се налази црква у којој су се српски витезови причестили пред одлазак у Бој на Косово!
У највећој школи у Косовској Митровици, која носи назив “Свети Сава”, током одржавања шиптарских квази-избора у главној учионици, без икаквог потреса са зида је пала слика Светог Саве што је дубоко потресло све који су томе присуствовали.
Десет година касније Срби, захваљујући велеиздаји Александра Вучића и “Српске листе”, Срби су изгубили – скоро све! Слободу, власт, документа, националност, регистарске таблице, припадност држави Србији… ОВДЕ ДРУГУ “СРПСКА ЛИСТА
Оно што нису изгубили јесте нада, вера, воља… Ипак, они не могу сами. Посебно не са велеиздајничким режимом Александра Вучића на својој грбачи. Тек са променом система а не само режима који контролише НАТО, Америка или ЕУ као што је то сада случај, може доћи до опоравка и повратка свега изгубљеног.
Свет више није мали. Аргентина, па ни Русија, не могу да буду земље које ће велеиздајницима пружити уточиште. Од народа се може побећи једино у гроб, а тада се излази на онај други Суд, праведнији и страшнији, Божији Суд. На њему ће у “пороти” бити сви косовски мученици и страдалници који су кроз векове проливали своју крв и давали животе да би сачували Косово и Метохију. Тада нека се издајницима смилује Господ, ако има над чим јер издајом Косова на коме су српски витезови пролили своју крв након причешћа, пролили су самог Христа Господа. Без покајања нема опроста а како ће се покајати они који ово не могу да разумеју?
Погледајте документарац, “Бојкот народа”.
Косово је срце Србије!