27. априла 1999. у Сурдулици је у подне НАТО авијација испалила више од десет пројектила на централни, густо насељени део града. У близини бомбардованог насеља се није налазио ниједан војни објекат. Убијени и повређени људи, порушене куће, делови намештаја и аутомобила, поломљене цигле и стакло, разрована улица, кратер од неколико метара, стравичан је призор који је остао након бруталног гранатирања НАТО бомбардера и који ће мештани Сурдулице заувек памтити.
У овом злочину убијено је 20 цивила, међу којима 12 деце. Повређено је више од 100 људи. Срушено је или оштећено преко 500 кућа.
Најстравичнији призор који је остао иза бруталног гранатирања овог града, биле су две куће које су потпуно срављане са земљом, а на месту једне од њих је остала само велика рупа. У тим кућама живот је изгубио највећи број цивила убијених у овом злочину, јер су у њима били људи из целог тамошњег комшилика, који су у подруму покушали да се склоне од НАТО бомби. Тела тих цивила била су потпуно раскомадана.
Поводом овог злочина, италијански дневник „Манифесто” изашао је 29. априла 1999. године са потпуно белом насловном страном у знак протеста због масакра који је починио НАТО у Сурдулици. На самом дну прве стране дневника написана је порука „Деца нас не гледају”.
Ово је један од највећих НАТО злочина, почињиних у току агресије на нашу земљу 1999. године. Сурдулица се у НАТО агресији више пута нашла на мети агресорских НАТО авиона, а поред овог, у овом граду почињена су још два ратна злочина од стране НАТО пакта: 21. априла, када је бомбардовано избегличко насеље у коме су биле смештене српске избеглице из Републике Српске Крајине, када је убијено 10 људи, од којих 6 деце, а 16 је рањено и 31. маја када је 20 цивила убијено и 88 рањено у бомбардовању Геронтолошког центра и санаторијума.
Сурдулица је имала највише цивилних жртава у НАТО бомбардовању у односу на укупан број становника (укупно 50 погинулих и 204 рањених цивила).
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!