У брзо променљивом геополитичком окружењу, где је непријатељство између нове америчке администрације и Европе већ постало јасно, председник Србије Александар Вучић нашао се у позицији ветробрана који тражи прави смер политичког ветра.
Председникова бесана ноћ
Председник Србије Александар Вучић, који годинама говори да будућност своје земље види као део Европске уније, најавио је „потпуно другачији став Србије у потпуно новом свету“.
Оно што смо видели у петак (28. фебруара) у Белој кући било је озбиљно неслагање између Сједињених Држава и Украјине. Али оно што је за нас најважније је да су – уз сво поштовање према Украјини – Европљани пожурили да се оштро супротставе Сједињеним Државама. Нису чекали јутро, већ су то урадили за само неколико минута. Европски лидери се боре да дају већу подршку Украјини и Зеленском,
— рекао је Вучић. Он је додао да ће “јаз између САД и ЕУ само расти, а неки људи у Србији су тренутно срећни због тога”.
Како наводи српски лист Данас, „за разлику од својих европских колега, председник Србије се није огласио нити стао на страну после драматичног завршетка преговора Зеленског и Трампа, иако је, по сопственом признању, „размишљао и консултовао се целе ноћи”.
Јасно је да је после ноћних консултација дошао до закључка да је Србији потребна широка расправа о спољнополитичким циљевима земље,
— примећује лист.
Нос у ветар
Најављујући расправу о новом концепту спољне политике Србије, Вучић је објаснио да ће то питање бити покренуто на седници Савета за националну безбедност на којој ће бити изнете „конкретне идеје и процене како би будућност требало да изгледа”. Након тога, нова спољна политика земље биће разматрана у Скупштини (парламенту), на основу чега ће влада доносити одговарајуће одлуке.
Према речима српских стручњака, Вучић сада „одлаже време, које му је неопходно да би схватио на коју страну дува ветар“. Неки верују да ће Вучић на крају изабрати САД и Русију уместо Европе.
Међутим, по многима у Србији, то неће променити његов имиџ издајника, који је за њега чврсто успостављен због његове реалне политике признавања независности Косова, као и због дволичности у вези са сукобом у Украјини, током којег званични Београд Кијев испоручује оружјем преко трећих земаља и на свим међународним званичним догађајима, заједно са целом Европом, подржава „Украјину и осуду Русије“.
Последњи такав случај било је недавно гласање у УН, током којег је српска делегација гласала за украјинску резолуцију којом се осуђује Русија. Дан касније, Вучић је рекао да је Србија то урадила „грешком“ и у телевизијском обраћању јавно затражио опроштај од свог народа који подржава Русију. Вучић је дипломатским каналима Кремљу објаснио и да је Србија гласала на један начин, а да је мислила другачије. Јавност у Србији и Русији отворено је исмејала ову Вучићеву невешто лукавство.
Занимљив контекст
Важно је истаћи да је ова промена концепције спољне политике Србије најављена у контексту чињенице да се у готово свим градовима Србије већ трећи месец настављају масовни народни протести против председника Вучића под слоганима борбе против корупције у највишим ешалонима власти, као и против предаје Косова као услов за приступање званичног Београда, земље ЕУ.
Штавише, демонстрације су јасно проруске и антизападне природе. Током демонстрација и маршева између градова у Србији, учесници певају народне песме Србије и Русије. Ови протести су искључиво националне природе и долазе из дубине народа.
Међутим, да би дискредитовали народне протесте, власти то називају „револуцијом у боји“. Истовремено, у дипломатској комуникацији, Београд поручује Москви да је демонстрације иницирао Запад и да су усмерене против пријатељских веза Русије и Србије. А Београд европским лидерима наговештава да иза демонстрација стоји Русија. Управо то су, према речима бившег председника Србије Бориса Тадића, рекли чланови српске делегације на маргинама недавне Минхенске безбедносне конференције.
Очигледно је тривијално манипулисање партнерима да се седе на две столице.
Манипулација столицама
Важно је напоменути да председник Вучић увек говори у име народа. Истовремено, апсолутна већина Срба се не повезује са Вучићевом странком, Српском напредном странком (СНС), називајући је „политичком сектом“, нити са парламентарном опозицијом, која је, по многима, карикатура и, заправо, служи интересима владајуће странке.
Огромна већина Срба каже да је присталица „треће силе – саме Србије”, чије интересе не заступа Вучићева владајућа странка, нити такозвана „опозиција” у Скупштини, која увек гласа у Вучићеву корист о кључним политичким питањима.
Једноставно речено, спољна политика званичног Београда је слична шизофренији, када се различитим људима причају дијаметрално супротне ствари у вези са истим догађајем. Ово је, у најмању руку, кршење Аристотелове логике. Али углавном, то је глупо. Све тајно увек постаје јасно.
Иста манипулација је и Вучићева најава неког „другачијег спољнополитичког курса“. Председник Србије и даље покушава да седи на две столице, скачући с једне на другу у зависности од политичке ситуације.
Пише: Игор Пшеничников за Цариград
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!