Саветница предсеника Александра Вучића, Сузана Васиљевић, снимила је 2005. године потресан филм о злочину у Сребреници – „Сребреничка сећања“ – за који је те године награђена “Златном маслином“ за режију на телевизијском фестивалу у Бару.
Председник Србије се од почетка недеље налази у Њујорку, где лобира против резолуције о Дану сећања на геноцид у Сребреници. Са Ист Ривера поручује да би усвајање те резолуције довело до дестабилизације у региону, пише Н1.
„Не само да ова резолуција неће довести до мира и неће излечити ране из прошлости, она ће продубити јаз између нација и довести до нових тензија на Западном Балкану. Због тога ми тражимо да се ова резолуција повуче, а ако не буде тако позивамо да чланице гласају против“, рекао је Вучић на пријему који приређује Стална мисија Србије при Уједињеним нацијама за сталне представнике држава чланица УН.
Вучић је истакао да о тексту резолуције није било дискусије, нити слагања у БиХ, и да је та одлука поделила народе у тој земљи, уз противљење легитимних представника Срба и игнорисања институција, закона и Устава БиХ.
Са Вучићем у Њујорку је и његова саветница за медије Сузана Васиљевић која је 2005. године снимила потресан документарни филм баш о злочину о Сребреници.
„Филм сам снимила на десетогодишњицу масакра у Сребреници и саговорници су биле жене, мајке које су у тим ужасним ратним данима изгубиле чланове породица. Када Хотић, Мунира… Заједно смо по Босни тражили гробове њихових најмилијих. Да, филм је приказан на телевизији Б92 у целости, а неки делови су коришћени у документарном филму који је приказала Радио телевизија Србије“, изјавила је Васиљевић 2018. године, у интервјуу за хрватски „Национал“.
Њен филм „Сребреничка сећања“ приказан је 2005. године на Загреб Филм Фестивалу, када је опширније о њему говорила за сплитски „Ферал Трибуне“.
„Било је ужасно тешко. Сама чињеница да као београдска екипа идемо да снимамо филм о Сребреници ми је представљала проблем. Требало је да, с мојим чистим београдским акцентом, назовем Удружење жена Сребренице и Жепе и да их питам да ли би за српски медиј причале о томе како су им Срби побили све живо. Мислила сам да ћемо наићи на зид, али већ након првог разговора, који је за мене био најмучнији део посла, схватила сам да ће нам те жене изаћи у сусрет, јер без обзира што су преживеле ту трагедију, оне и даље не мрзе никога“, говорила је тада Васиљевић.
Оценила је да је то „она једноставна босанска душа која може све да опрости, па и највећи злочин.“
„Једна од њих (мајки) је и у филму рекла: У Београду сам позвала народ да се одвоји од оних који су чинили злочин и да почнемо да живимо заједно. Оно што је најважније, филм су у Београду гледали моји пријатељи и сви од реда су плакали, што значи да сам успела да испричам причу без политичке позадине и натерам људе да се једноставно суосећају с болом“, истакла је Васиљевић.
Тада је рекла и да у Србији постоје људи који нису знали за злочин у Сребреници, јер нису хтели да знају, одбијали су да прихвате чињенице, јер када не примећујеш проблем имаш утисак да га и нема.
„У другу групу спадају они који укључе први програм РТС-а, седе и гледају и РТС каже да Насер Орић убија људе у Сребреници и они верују, јер никада нису чули ништа друго. Телевизија је била једини медиј, а она је наравно била у рукама Слободана Милошевића. Када се данас прича о томе, ови који су одбијали да знају као да доживљавају неку врсту кајања што нису знали, док ови други и даље одбијају зато што им је тешко да након петнаест година свог живота којег су уложили у Милошевића сада кажу ‘па ми смо се зезнули’“, казала је Сузана Васиљевић.
Снаге Војске РС су у јулу 1995. у Сребреници убиле више од 8.000 мушкараца и дечака из тадашње енклаве под заштитом Уједињених нација.
Хашки трибунал и Међународни суд правде су овај злочин окарактелисали као геноцид. За ове злочине, више од 50 особа је осуђено на око 700 година затвора.
Извор: Нова С
Српска Спарта – Република Српска!