“Вечерас је трпеза монашка, а не кнежевска. Вечерас нема вепровине, нема зечетине, нема срнетине и нема дивокозетине.
Не зато што немамо добрих ловаца и кувара, него зато што морамо да останемо и гладни и трезни.
Ово је више причешће него вечера.Јешћемо оно што је јео Христос, јер ћемо сутра бити Христови ратници.
Господо да се помолимо.
Нек немамо ништа до једно зрно соли, ал нек све буде њиме осољено. И кад нам све однесу воде и ватре то једно зрно нека нам буде све.
Амин!
Прву ћу чашу подићи мојим војницима, а прву здравицу првоме међу њима.
Да још једног Обилића имам у војсци мирније бих уочи Косова спавао.”
Косово и Метохија су Срце у Душа Србије!