Србија обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донесен Сретењски устав.
Овај дан се у Србији слави као државни празник од 2002. године.
У Крагујевцу се одржава Сретењска академија, поводом доношења Сретењског устава. Претходно је одржана централна манифестација у Орашцу.
Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.
Сретењски устанак
На Сретење 1804, на збору виђених Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – убрзо познат као Карађорђе.
Устаничка заклетва у Орашцу уочи Сретења.
“Ко издао, издало га тело, да Бог да.
Пожелео поћи али не могао! Да Бог да.
У кући му се не јављало ни старо, ни младо, да Бог да!
Од руке му се све скаменило, да Бог да!
У тору му овце не блејале, у обору краве не рикале. Да Бог да.
Да се у сињи камен претворио, да се други на њега угледају, да Бог да.
Не био срећан ни дуговечан, нити лице Божје икад видео, да Бог да.
Амин!”
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!