Село Брадина код Коњица је било највеће српско село између Мостара и Сарајева са око 650 становника пре рата.
Крајем маја 1992. године удружене хрватске и муслиманске снаге нападају Брадину и спроводе општи покољ српског народа.
Брадина је вероватно најнастрадалније српско село из протеклог рата будући да је убијен сваки трећи становник!
Хрвати и муслимани су ударили на Брадину из два правца (преко Подраца и преко Брђана) убијајући све што им падне под руку док су велики део народа који се збио у центар села махом послали у логор Челебиће.
Део људи је успео да се спаси бежећи кроз шуме на планину Бјелашницу.
Према сведочењима преживелих у центру Брадине хрватски и муслимански војници су клали српске мушкарце пред женама и децом а потом су терали српске жене да голим рукама копају раке и сахрањују своје мужеве, браћу, синове.
Злостављање Срба у Брадини је трајало готово 7 дана.
Логор Челебић код Коњица је формиран крајем маја 1992. године и у њега су довођени прво Срби са подручја Коњица.
Управник логора је био муслиман Хазим Делић. За потребе турског пропагандног филма у трајању од 45 минута српски логораши су морали да глуме “заробљене муслимане” и тај филм се и даље пушта у Турској.
За потребе снимања заточеници су били екстремно мучени и пребијани.
Енес Јахић је једној Српкињи главом разбијао прозоре. Гинеколог Јусуфспахић је трудној Српкињи чијем мужу су одсекли главу и играли фудбал, убризгао инекцију због чега је родила непокретно дете.
“Стављали би нам железо којим се причвршћују железнички прагови за шине у уста, а онда би нас тукли палицама. То гвожђе је било тешко око килограма и логораш више није смео да га испусти кад добије ударац, јер му се пише још горе. Испадали су зуби.То је после приказивано као српско мучење муслимана на Турској ТВ, у филму од 45 минута” – сведочи Горан Ђорђић.
Србину Жељку Клименту су ставили лименку Ожујског пива на главу и упуцали га у чело.
Логор Челебићи, као и логор Мусала у којима су били смештени Срби из Брадине, лично је посећивао ратни председник БиХ Алија Изетбеговић и био је упознат са мучењима Срба.
Родно место Анте Павелића, Брадина код Коњица, било је већинско српско место и 1941. и 1992. Исти злочини су се десили у истом месту у два наврата. Године 1991. у Брадини је било 91% Срба, а на попису из 2013. било је у Брадини 92% Бошњака.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!