Протести су у Србији постали опште место, не само када су студенти у питању. Ма колико власт тврдила да је прича са литијумом у политичком смислу завршена, она је по њу можда и опаснија од ове студентске
Учесници протеста широм Србије, на којима се тражи одговорност за погибију 16 људи у паду надстрешнице на новосадској железничкој станици, и даље траје „рат“ и протести годинама у назад због најаве да у лозничком крају, на западу земље, мултинационална компанија Рио Тинто планира отварање рудника за експлоатацију литијума. Повод за враћање литијума у главни фокус је управо вест даје Европска комисија изабрала 47 пројеката за експлоатацију стратешких сировина.
Противнике ископавања литијума у Србији то је обрадовало јер на списку нема Србије. Брзо их је разуверио сам председник Србије Александар Вучић, током једнодневне посете Бриселу, где се састао са председником Европског савета Антониом Коштом и председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, појашњењем да је Европска комисија објавила пројекте који се само тичу Европске уније и да зато нема „Јадра“ на тој листи и додао да ће за седам или осам дана ЕУ прогласити „Јадар“ за свој стратешки пројекат ван земаља Европске уније.
Четири године раније, под притиском демонстрација и уочи самих избора Влада Србије је 2021. године ‘замрзла’ пројекат Јадар – тачније, тада је речено да је ‘стављена тачка’ на њега – односно отварање рудника и експлоатацију литијума, али је три године касније променила став. И то како? Изненадила је свеобухватност и брзина акције којом је власт у Србији, практично, у догледно време, понудила „пријатељима“ перспективу вожње „зеленим“ летећим аутомобилима помоћу батерија на литијум из Србије. Одједном, Србија је постала „поштована“, а њен шеф „звезда“ очарана бројним топлим руковањима, тапшањима по раменима и заклињањима да је Србији место у ЕУ.
НАГЛИ ОБРТ Наједном се у Београду ненадано и хитро, у стилу „блицкрига“,обрео немачки канцелар Шолц с комесаром ЕУ Марошем Шефчовићем и свитом политичара и привредника, када је у Палати Србија потписан Меморандум о разумевању између ЕУ и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама а немачки медији који су извештавали о Шолцовом путовању у Београд писали да је немачкој привреди важно оно што ће Шолц донети кући: уговор о испоруци литијума, најважније сировине за посрнулу аутомобилску индустрију. И то у јеку кампање у Србији против рударења ове и драгоцене и опасне сировине.
Одмах за њим Београд је посетио и француски председник Емануел Макрон, такође уз потписивање низа међудржавних споразума, са нагласком на онај о сарадњи у развоју цивилног нуклеарног програма за градњу атомских централа… и, наравно, незаобилазни а у јавности прилично омражен а тиче се експлоатације, како у Европи воле да кажу, „критичних и стратешких минералних сировина“, у које спада и фамозни литијум. А као круна свега, уследио је и трећи догађај у виду Споразума о стратешкој сарадњи у области енергетике између Србије и САД.
А само нешто раније овоме је претходило захлађење односа Берлина и Београда због резолуције УН о Сребреници коју је у великој мери иницирала управо Немачка, а која је Вучићу послужила за бројне нападе на Берлин који су ишли толико далеко да се говорило о „парадоксу“ да Немачка, „након Првог и Другог светског рата“, говори о геноциду, као и низа негативних и острашћених напада немачких политичара. Да не помињемо да су одмах после децембарских избора, званичници широм ЕУ износили су сасвим другачије прогнозе о европском путу Србије. У тим оценама, али и прекорима, посебно се истицала Немачка, чији званичници су недвосмислено истицали да Србија мора да спроведе немачко-француски план, да од уласка у ЕУ нема ништа док не призна самопроглашену државу Косово (зар није Шолц то отворено рекао и приликом претходне посете Београду)…
Или, када је Француска у питању, још увек је у свежем сећању понижење нашег председника на стогодишњицу победе у Првом светском рату, када се у директном ТВ преносу могла видети његова скрајнутост у позадину званица испод Тријумфалне капије, док је осведочени терориста Хашим Тачи, коме се данас суди за ратне злочине, био у првом реду, тик уз француског председника. Упркос свему, Србија је купила француске „рафале“. И споразум са Америком би требало да буде нови корак ка нечему што је претходна вашингтонска администрација одавно потенцирала и подстицала – диверзификацији у снабдевању Србије енергентима, а тиме, дугорочно, и смањењу зависности од руског гаса.
Литијум је био и једна од главних тема у политичком животу Србије све до пада надстрешнице у Новом Саду. У октобру прошле године, у Скупштини Србије је одржана бурна расправа о литијуму и Рио Тинту, а епилог је да је владајућа коалиција одбила предлог опозиције да се трајно забрани истраживање и рударење литијума. То практично значи да ће међународна компанија Рио Тинто моћи да настави пројекат на западу Србије. Циници су одмах нашли начина да овакву предусретљиву „литијумску политику“ Београда опишу у стилу: Прави се мртав ако се нађеш пред гладним лавом у нади да ће се он предомислити и отићи на другу страну.
А с друге стране, противници ископавања литијума и даље тврде да би се тим копањем угрозило здравље људи, уништила животна средина и угрозило пољопривредно земљиште којим је лознички крај богат. И не само тај крај. У Богатићу, мачванској општини на западу Србије, на око 100 километара од Београда, почетком фебруара ове године група пољопривредника и мештана упала је у локалну скупштину где је требало да буде одржана јавна расправа о просторном плану општине и о истраживању литијума. Наводно се припремала измена просторног плана како би се и у том крају обезбедили услови за отварање рудника, пренели су медији.
ИНЦИДЕНТИ УПОЗОРЕЊА Узвикујући ‘Нећете копати’, пољопривредници и демонстранти су развалили врата зграде Скупштине општине Богатић и упали у салу, не дозвољавајући да буде одржана јавна расправа о просторном плану, у коме је једна од ставки наводно била и подручје за истраживање литијума и бора, које покрива више хиљада хектара плодних ораница, како су пренели опозициони медији.
Само неколико сати пре инцидената у Богатићу, Министарство рударства и енергетике је објавило саопштење у којем „демантује тврдње појединих медија у вези са наводним истраживањима литијума и бора на територији Шапца и Богатића“. „Министарство није издало никакво одобрење по поднетом захтеву компаније „Еделвејс Минерал Експлорејшн“ за геолошка истраживања литијума и бора на подручју Петловаче“, пише у саопштењу.
Упркос демантију, портал еКапија је објавио да је, судећи по документу који је и даље на јавној расправи, све до 25. фебруара, компанија „Еделвеис Минерал Експлорејшн“ „несумњиво наведена као апликант“. Исти извор је у тексту објавио и скриншот фотографије из нацрта Плана, поткрепљујући тврдње у тексту.
И Рио Тинта „најоштрије осуђује и категорички одбацује покушај бескрупулозне манипулације јавности и злоупотребе нашег имена у политичке сврхе на протесту у Богатићу“. У саопштењу поручују да „Рио Тинто није укључен у било какве активности нити има било какве планове за истраживање или експлоатацију литијума на подручју Петловаче, Богатића, Шапца“, оптужујући организаторе протеста и поједине актере који шире ове дезинформације за „свесно обмањивање грађана и злоупотребу текућих студентских протеста зарад политичких и других интереса“.
О доследности и обећањима најбоље говори изјава председника Србије Александра Вучића од 12. новембра прошле године дата у паузи Самита о климатским променама, одржаном у Бакуу, напомињући да експлоатација литијума у Србији сада зависи само од тога шта ће компанија „Рио Тинто“ да понуди као заштиту за животну средину. „Литијум сада зависи само од тога хоћемо ли ми бити задовољни оним што ће ‘Рио Тинто’ да нам покаже као заштиту за наш народ, иначе у политичком смислу та прича је одавно завршена.“
Али, ако се осврнемо још у назад, у јулу 2021. председник Србије је тврдио да „никакве одлуке суштинске и стратешке нећемо доносити без тога да питамо народ“. И месец дана касније истицао је да „нико никакву одлуку у вези са питањем ‘Рио Тинта’ није донео“, а да ће је „кад је буде доносио, доносити народ“.
На самом почетку 2023. председник Србије је на годишњој конференцији изјавио да му је жао што није одржан референдум о пројекту „Јадар“, истичући да не искључује могућност да он буде организован у наредне две године. А онда је 11. јула 2024. године Уставни суд прогласио неуставном уредбу Владе Србије о стопирању пројекта „Јадар“, након чега је и Влада Србије усвојила Уредбу о утврђивању просторног плана подручја посебне намене за реализацију овог пројекта.
Неколико дана касније председник Србије је из Париза ипак наговестио могућност да се до краја следеће године распише референдум на коме би се грађани изјаснили о томе да ли су за то да се на територији Србије ископава литијум.
Половином августа Вучић је био у Малом Зворнику и разговарао са окупљенима, да би у септембру преместио своју канцеларију у Лозницу и седам дана био „председник из Подриња и да ми овде долазе сви који долазе у госте Србији“.
А 21. новембра прошле године Министарство заштите животне средине саопштило је да је израђено и издато Решење о обиму и садржају за рударски део пројекта „Јадар“, којим је компанија „Рио Тинто“ у обавези да осигура да ће у Студији бити „детаљно обрађени и приказани сви потенцијални кумулативни утицаји пројекта на животну средину“. „Приликом израде решења које садржи смернице за израду Студије детаљно су анализирани сви пристигли коментари и мишљења заинтересоване јавности, које је неопходно узети у обзир приликом израде наредног процедуралног документа’, кажу из ресорног министарства. Додаје се да ће Министарство заштите животне средине инсистирати да компанија у Студији о процени утицаја на животну средину детаљно прикаже и објасни примену и план усклађивања са најбољим доступним технологијама и техникама.
ТЕХНОЛОШКИ ЕКСПЕРИМЕНТ Занимљиво, да је технологија у Србији спремнија него у Немачкој, иако „Рио Тинто“ нема ниједан рудник литијума у свету нити се икад бавио рударењем литијума, а уз то још и по први пут у свету на плодном земљишту. Присетимо се Шолцове посете јер је са њим дошла и политичарка немачких Зелених Франциска Брантнер. И док је Вучић износио хвалоспеве о њој, као неприкосновеном експерту за заштиту животне средине, да би ваљда тиме умирио становништво, Бертран о копању литијума у Немачкој каже следеће: „Наравно да бих подржала такав исти пројекат у Немачкој, па ми већ радимо на сличним, у Саксонији, као и у мом региону у басену реке Рајне (на југозападу), али ту технологија још није спремна. Наше министарство и помаже финансијски један пројекат како би се спровела испитивања и тестирања, али све зависи од брзине развоја технологије.“
Сва је прилика да је копање и експлоатација литијума у Србији својеврсан експеримент, па ако се покаже да нема последица на околину, подземне воде пре свега, онда ће експлоатација почети и у Немачкој, Чешкој и другим европским земљама које такође располажу са значајним количинама овог ретког и траженог минерала.
А тренутно, на подручју Јадра су поново велике поплаве па се Рио Тинто обратио јавности саопштењем које почиње реченицом, „Злоупотребом тренутне природне непогоде изливања река Јадар и Коренита, појединци који се противе Пројекту „Јадар“ и медији који воде кампању против Пројекта „Јадар“ шире панику и дезинформације”, посебно када је реч о одлагалишту отпада и његовој могућој угрожености поплавама. „…Систем заштите планиране депоније пројектован је према највишим европским и међународним стандардима, укључујући вишеслојне хидроизолационе облоге и дренажни систем за сакупљање процедних вода, чиме се осигурава заштита животне средине и смањује сваки потенцијални ризик.
Из удружења грађана „Не дамо Јадар“ стиже коментар који се нарочито осврће на део саопштења око смањења ризика, па се тако питају да ли им се ова реч, „смањење“, случајно омакла јер за ово удружење никакав ризик није прихватљив, па ни тај смањени, а посебно када не знају са ког нивоа, се планираним мерама, на који ниво сам ризик смањује. Посебно питање је, кажу, ко нам и чиме гарантује да су те мере делотворне и да ће се уопште применити, јер одавно не верујемо у часну пионирску реч, као и да ће заробљене и корумпиране институције контролисати пројекат.
Студентски протести и блокаде већ су прилично утицали на „буђење и размрдавање“ институција, што протестантима копања литијума само може да користи. С обзиром на вишегодишњу трајност и искуство битка за литијум може бити за власт и државу много опаснија и погубније од ове студентске, која још није завршена. Очигледно, ни прича о литијуму није завршена.
Извор: ПЕЧАТ
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!