КСЕНОФОНТ
По милости Божијој
Православни Епископ
Епархије рашко-призренске
у ЕГЗИЛУ
Свему свештенству, монаштву и свим правовјерним
синовима и кћерима Српске православне цркве
сверадосни хришћански поздрав:
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Кад се Господ Исус родио од свете Дјеве, све се просвијетли.
Док пастири на пољу бдију,
а мудраци се клањају и ангели пјевају,
Ирод је узнемирен – јер се Бог у тијелу јавио,
Спаситељ душа наших.
(Анатолијева стихира на вечерњу, на Рождество Христово)
На дивни и радосни празник Рођења у тијелу Богомладенца Христа, драга браћо и сестре, дјецо наша духовна, све је дивно и радосно, јер се, како чусмо, и како пјева света Црква у овој стихири: «све просвијетли», свјетлошћу дивном, свјетлошћу неописивом, свјетлошћу неисказаном и зато је и света и свијетла ова ноћ и овај дан у који Ангео са небеса изненађеним и престрашеним пастирима, који бдију у пољу, јавља «радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ у граду Давидову. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама.» (Лк. 2, 10-12)
И хитају прости пастири, утркују се са источним мудрацима, да изврше заповијест и небеско откровење, да се поклоне смиреном Творцу, који постаје убого дјетенце, повијено у пелене и положено у јасле у хладној витлејемској пећини, јер не би за Цара над царевима и Господара над господарима другога мјеста и обиталишта. Смирени са смиренима, Трпељиви са трпељивима, Трудољубиви Творац са трудољубивима и ревноснима, са Мајком својом и смиреним старцем Јосифом, са Ангелима, пастирима и источним мудрацима.
Од саме смирене појаве Своје међу људима у Витлејему јудејском, по ријечима светог Владике Николаја Жичког, Господ се јавио, и најприје су га прихватили најпростији и најмудрији овога свијета: неписмени пастири и најмудрији учењаци, мудраци и звјездари са истока. Па додаје свети Владика Николај: «И дан-данас најискреније се клањају Господу Исусу, Богу и Спасу, најпростији и најмудрији овога света. Покварена простота и полуучена мудрост вазда су били непријатељи Христова Божанства и Његовог Јеванђеља.» (из Пролога Владике Николаја за 25. децембар).
Гледајући душевним очима болно у себе и око себе, видимо и схватамо колико и данас, у ово вријеме када су «синови овога вијека вјештији од синова свјетлости у своме нараштају», вријеме, по ријечима о. Јустина Ћелијског, атомске технике и прашумске етике, ипак тријумфују и владају полуучена мудрост и искварена простота, а Христа Богомладенца објеручке и срдачно и данас примају у своја срца најпростији и најумнији. Јер, по ријечима Апостола Павла, у премудрости Божијој свијет по мудрости својој не позна Бога (1. Кор. 1, 21) па и ми у ову свијетлу и свету ноћ узвикујемо са њим: «Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода; Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре: и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке; (1. Кор. 1, 25-27).
Јер, изабране званице на Трпезу Господњу не бијаху достојне, а ми презрени и сиромашни и богаљи и кљасти и слијепи уђосмо у дворану и сједосмо за трпезу, надајући се да смо душе и срца своја одјенули у најсвјетлију и најтананије ткану и везену духовну одјећу да, призвани и позвани, удостојени и припремљни, не будемо, недоткане и поцијепане духовне одјеће, избачени напоље, гдје је књижевник и мудрац и кнез и препирач овога свијета.
Ходимо зато и ми, браћо и сестре, придружимо се Ангелима, па са пастирима и мудрацима, на овај дивни празник, принесимо не само пјесму: Слава во вишњих Богу!, него и дарове дајмо, духовно се приклањајући пред вертепом и јаслама, приносећи умјесто злата – вјеру, наду и љубав очишћенога и трпељивог срца; умјесто тамјана – чисту и благодарну молитву; умјесто смирне – трудове и благодатне дарове Духа, у одушевљењу вапијући са Давидом: «Чиме ћу узвратити Господу за све што ми је дао? Чашу спасења примићу и име Господње призваћу.» (Пс. 115, 3-4)
Но, није лако остати ученик, сачувати срце као дом молитве, а витлејемску пећину домом небеског хљеба, нарочито у ове дане тријумфа полуучене мудрости и искварене простоте, када живот ближњега и једног дјетета мање вриједи од богаташког псета и престоничке мачке, што нам показују и крвави сукоби у Палестини и Украјини. Но, шта говоримо? Сјетимо се само бјесомучног бомбардовања наше земље и народа 1999. године и београдске престонице, која је само у 20. вијеку пет пута претрпјела страшна и разорна бомбардовања, па да схватимо колико кнезу и мудрацу и књижевнику и препирачу овога свијета мало вриједи живот људски, а понајмање живот хришћански – православни, у посуновраћеном свијету декламаторски бруји и номинално ври од разних, поготово трансхуманих и животињских права, у разореним породицама у којима је љубав према дјетету луксуз о коме се добро промишља годинама, а мајчински однос према животињама правило.
Зато никад не заборављајмо на заповијест Господњу, да макар какве да су спољашње околности наших живота, Господ говори и заповиједа свакоме да иде и научи шта значи: «Милости хоћу, а не жртвоприношења!» (Мт. 9,13). Он, који се до јасала и пелена смирио, и није дошао да му служе, него да служи, све до крсне смрти на крсту. Он, који се родио током римског пописа становништва, није дошао да организује пописе и изборе, није дошао да мијења цареве, краљеве и режиме. Није дошао да нам понуди будаласту идеју да ће било који човјек, партија, режим или уређење да нам понуди и спасилачки обезбиједи рај на земљи. Јер ни Сам није због тога дошао да, како су учили јеретици – хилијасти, и како су, уосталом, очекивали Јевреји онога времена, чекајући Месију, не препознавши га и на крају, на своју осуду и проклетство, презревши и одбацивши га, да ће да успостави своју владавину и царство на Земљи.
А није, како Сам посвједочи, Царство Његово од овога свијета, него је дошао да нам га понуди и оствари унутра, у нама. Та мисао треба да влада у нама када нам разни спаситељи и уредитељи овога свијета обећавају земаљске рајеве, који се углавном завршавају земаљским ратовима и крвавим и звјерским сукобима народа на народ и царства на царство. А ми, не заборављајмо оно што молимо свакодневно: и на Земљи, као и на Небу…
Чувајмо се, зато, браћо и сестре, разних лажних Месија и учитеља, било да новотарски поучавају, противно светој вјери православној, са епископских катедри и олтара или ненародно и антисветосавски са партијашких митинга, државно-управних положаја и малих екрана, нудећи нам овоземаљске рајеве и никад дочекане промјене и бољитак.
Видимо, сваке године све више, како се светосавска Србија и остале српске земље све више претварају у глобалистички «melting pot» свакојаког бућкуриша. Посебно се то горко осјети пред ове благе дане Божића, док светосавска Србија још увијек држи пост пред Рођење Христово, ишчекујући велики и радосни празник у смирењу, посту и молитви. Глобалистичка Србија још од почетка децембра свијетли и шљашти украсима, домови «православних» Срба се украшавају германским божићним јелкама и готово читава Србија у једној нездравој еуфорији читав децембар по грегоријанском, грађанском календару, слави и ишчекује, у наркотизованој еуфорији западне музике, звончића, дједа Мразова и шљаштећих јелки, крај грађанске године, да би се принијела на олтар глобалистичкој звијери Новог свјетског поретка.
Не примајмо и не прихватајмо такве душегубне новотарије, не уносимо и не китимо у својим домовима Србима несвојствене и беспотребне германске божићне јелке, које нису дио нашег етоса и предања, чувајмо наш вијековима освештани, црквени календар и празнике по њему прослављане, српског бадњака и крсне славе, молећи се Богомладенцу Христу да и они православни хришћани, који су у своје цркве и домове унијели новотарију новог календара, врате се на вијековима освештани и од Отаца нам остављен календар, који су самовољно, без икакве стварне пастирске потребе, неке од Цркава примиле у употребу, називајући га, преварно, новојулијанским календаром.
Свједоци смо како се из тог, недогматског и наизглед црквено периферног преступа развио читав низ аномалија и преступа који су се током протеклог вијека разрасли у стоглаву екуменистичко-глобалистичку свејересну аждају, од Отаца одбачену и проклету. Стојмо чврсто у чему смо научени, одбацујући сваку црквену новотарију и девијацију, молећи се Цару Мира, да Цркви Својој Мир Свој дарује и поврати толико жељено торжество православља са краја на крај васељене.
Смирено се надамо да у тој борби за мир и торжество Цркве Христове високо стоји барјак Православља, који је подигао, и све до своје блажене кончине чврсто држао, наш Отац и претходник на трону Епископа рашко-призренских, вјечно помињани Епископ Артемије, и позивамо све благовјерне синове и кћери Цркве Православне, особито наше, српске и светосавске, да се под овај исповједнички барјак једнодушно ставе, борећи се срцем и душом за јединство вјере и заједницу Светога Духа, а то свједочећи и показујући нашим јеванђелским држањем заповијести двоједине заповијести о Љубави према Богу и ближњем.
Са посебном тугом и болом у срцу, сјећамо се и молитвено поздрављамо сву нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији, болно разумијевајући њихов тежак исповједнички положај, не само јужно од Ибра, већ и на сјеверу Косова, посебно од болних догађаја у «маленој Бањској крај Косова». Све вас очински поздрављамо и благосиљамо са жељом и надом да се не предамо и издржимо сву силу кнеза овога свијета која се на нас и на вас сручила, призивајући и небески благослов и молитве нашега оклеветаног јерарха, владике Артемија, за кога смо сигурни да са светим Савом клечи пред престолом Господњим и моли Господа за свенародно покајање и ослобођење.
Поздрављамо и благосиљамо и све вјерне синове и кћери православне широм српских земаља и у дијаспори, да не поклекну и да се боре да у срцима својим очувају Царство небеско, чистога срца у трпљењу доносећи плодове по тридесет, шездесет и по сто, чувајући се и чувајући вјеру и Цркву Православну и Светосавску.
Поздрављамо и све оне вјерне у Русији и Украјини који су се ставили под исповједнички барјак нашега блаженопочившег Старца и под Наш омофор, чувајући неоскврњен завјет вјере православне. На све њих призивамо Божији благослов, молећи се за што скорији мир у малоруско-украјинској земљи.
Свима вама, вјерним синовима и кћерима православним, честитамо ове наступајуће празнике Рождества Христовога, желећи вам да вас Богомладенац Христос, Сунце Правде које нам је са истока засијало, обасја сваким свјетлом свога Божанскога благослова.
Уједно вам свима од срца честитамо и наступајућу 2024. годину, са Нашим, скромним и смиреним, а ипак најусрднијим и топлим молитвама.
МИР БОЖЈИ! – XРИСТОС СЕ РОДИ!
О Рођењу Христовом, 2023. године,
Ваши молитвеници пред витлејемским Богомладенцем:
+Епископ Ксенофонт, предстојатељ ЕРП у Егзилу
+Хорепископ Николај, старорашки и лознички
+Хорепископ Максим, новобрдски и панонски
+Хорепископ Наум, хвостански и барајевски
Епископ Ксенофонт - Божићна посланица 2023.Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!