Мој брат Бојан Вегара напокон је објавио књигу ДЈЕЦА КОЈУ НИЈЕ ВОЛИО СВИЈЕТ, сведочећи истину својом пркосном, дечијом душом која је морала да одрасте у босанском покољу деведесетих. Када гунђало и циник попут мене рекне да је ова збирка прича са мирисом барута, искреношћу која реже као бријач можда најживописније ратно сведочанство искушења Срба у Босни и одличан темељ за нови српски мит, тај се исказ не доводи у сумњу. Зашто мит – зато што сваки мит који твори животно ткање будућности опстанка једног храброг народа мора бити утемељен у истини о страдању и јунаштву које претходе вери, чојству и саборности и надахњује нове нараштаје Срба.
Зато ћу ускоро, уз подршку мојих познаника Срба и Руса, отпочети ново народно културно поглавље представљањем ове књиге уз гусле, без интелектуалног празнословља и благоглагољања, у епицентру круга двојке. На овом епском догађају ћемо и попити шта, запјевати, а свакако се после и забавити о јаду мањинских аутошовиниста и запомагањем ботова свих бриселских нијанси сиве.
Дошло је време да разбијемо злоћудне лажи о непријатељству Београда и Српске. Прави Београђани су готово листом националисти, а Дрина протиче кроз Београд.
Владимир Мојсиловић
“Ово књижевно дјело је својеврсни споменик генерацији која је одрастала на можда најтежем ратишту током Одбрамбено-отаџбинског рата. Али ово књижевно дјело је и завјештање будућим генерацијама, како и на који начин би требали његовати сјећање на своје славне претке.
Данас, Срба у Сарајеву скоро да нема. Отишли су након Дејтонског мировног споразума и никад се нису вратили. Са собом су тада понијели и своје мртве.
150.000 сарајевских Срба данас живе широм свијета, расељени вољом домаћих и свјетских моћника. А да њихова трагична судбина не би била заборављена потрудио се Бојан Вегара, који је емотивно и са посебним надахнућем описао како је изгледао живот у предратном и ратном Сарајеву, посебно у Хаџићима, кроз очи малољетног дјечака.”
“Деспотовина”
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!