Након летње паузе тзв. “Специјалног суда Косова” у Хагу сведочењем америчког војника Стивена Расела настављено је суђење ратним злочинцима и вођама терористичке “УЋК” Хашиму Тачију, Кадри Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, оптуженим за ратне и злочине против човечности од почетка 1998. па до краја 1999. године на Косову и Метохији.
Расел је као пешадијски официр у КФОР-у од јула 1999. године био у мисији УН углавном на подручју Гњилана на Косову и Метохији, која је била одговорна за одржавање реда.
Он је остао при свему што је раније у писменом сведочењу рекао у тужилаштву, па га је Тачијева одбрана питала да објасни своје ставове тада речене да интервенција НАТО на Косову није имала мирољубиву сврху, већ да се наметне резултат и да је Америка у том рату својом интервенцијом заузела страну.
Ишли смо тамо да применимо Резолуцију 1244, која је резултат интервенције у суверенитет Србије у име насиља изазваног у покрајини Косово и сматрао сам да се у том контексту мешамо у суверенитет Србије, да бисмо ублажили страдање народа у покрајини Косово, овако бих то објаснио – рекао је Расел. – Мислим да је ваздухопловним снагама тешко да испоруче резултат, а да нису на терену.
Тачијев бранилац је предочио сведоку говор тадашњег председника САД Била Клинтона у којем је навео да интервенција НАТО има мирољубиву сврху, како би се заштитило цивилно становништво, на шта је Расел одговорио: “Верујуем да смо то тада сви мислили”.
Стивен Расел је и поред полемике са Тачијевом адвокатом остао при ставу да Хашим Тачи није желео мултиетничко Косово и да Срби тамо нису добродошли.
Било је изјава о Косову без Србије, али Косово без Стрбије је у супротности са статутом по којем смо ми тада ушли на Косово – рекао је Расел.
Сведок из Америке испричао је и да су 9. августа 1999. године ушли у зграду коју је користила ОВК и у подруму затекли три заточеника.
Одлучили смо да их ослободимо, дали смо им воде, било је вруће. Они су били свесни – казао је Расел. – Колико се сећам, када смо ушли у подрум, са десне стране је било као посебно место, где је била столица и неки оштри предмети. На поду су биле мрље од крви. То је све било у једном изолованом углу. Сва та крв је изгледала свеже. Претражене су све просторије и пронађена су документа и оружје, који су и узети. Када је почела акција, очекивали смо да нећемо ништа пронаћи, јер су нам припадници ОВК рекли да проверимо шта год хоћемо, али да нема ништа и наравно да смо тамо нашли много. Амерички војници су имали утисак да припадници ОВК покушавају да купе време.
Сведоку су потом предочена два документа ОЕБС-а, од којих је један недељни извештај од 11. до 17. августа 1999. године, у коме се наводи да свакодневни “сукоби” у Гњилану нису престали након упада и заузимања зграде, коју је користила терористичка “УЋК” и проналажење коморе за мучење. Према том документу, трупе Кфора биле су опкољене разјареном руљом и Кфор је ухапсио само девет од 30 људи, који су били на мети хапшења. Наводи се да су сутрадан организовани други протести Албанаца против мировњака у покушају да се ослободе они који су били притворени.
За ово је Расел рекао да је ухапшено десет људи и да се не сећа ничег конкретног да је терористичка “УЋК” предузела у вези злочина, које је тада открио Кфор.
Он је испричао да су на терену сретали људе који су радили полицијске послове, иако су овлашћење за то давале само УН, а они га од њих нису имали.
Тужилац му је предочила документ који је представљао полицијско овлашћење и у коме се наводи да носилац те службене карте има право да носи ватрено оружје и да га користи у случајевима предвиђеним законом, има право да легитимише лица и да их приведе полицијским органима, да уђу у туђе боравиште без прибављања дозволе, да одузме возило и телефон. Расел је одговорио да не само да су виђали такве документе, већ су их и сваки пут запленили од људи који су неовлашћено обављали полицијски посао, јер су то радили незаконито.
Предочена му је и картица на којој је пише “Министарство јавног реда – службена лична карта Селима Краснићија” и документ “министар јавног реда, Реџеп Селими”. Тужилац га је питала да ли је видео такве картице у рукама ОВК.
Нисмо тада знали ко су многи чланови Владе, али видели смо легитимације ове природе, видели смо и нелегалне документе Владе, нелегалне легитимације које нису одобрене од надлежних органа – рекао је сведок.
Ови документи су уврштени у материјалне доказе и класификовани су као поверљиви.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!